|
THE STONE LYRICS
"Zakon Velesa" (2004)
1. Prividjenja
2. Nocas Nikog Nema Pred Dverima Nava
3. Svarozi Krug
4. Zakon Velesa
5. Mater Slava
6. 1168. (Sivi Oblak Stao Nad Arkonom)
1. Prividjenja
PRIVIĐENJA
Crne me senke već dugo prate
Svaki mi korak znaju
U grudima vatre pale mi bes i
Svoju snagu mi daju
A noć spustila se
Al' nigde meseca
I nigde zvezda da osvetle put
Magla korača kroz mrak
A noć spustila se
Sablasti crne se kote
Hrastove šume ćute
Dok magla korača kroz mrak
Noćas se moje zveri među sobom bore
Ja čekam ishod bitke, čekam odgovore
Koju od njih sahraniti
Koju sa sobom povesti
Kroz hladna polja Java
Noćas se moje zveri bore među sobom
Slabiju ću pozdraviti, nagraditi grobom
Jaču sa sobom povesti
Kroz hladna polja Java
Noćas ću napred krenuti
Nikad se ne okrenuti
Priviđenja još me prate
I slede moj put
Kada stanu ispred mene
Moj će pogled biti podignut
2. Nocas Nikog Nema Pred Dverima Nava
NOCAS NIKOG NEMA PRED DVERIMA NAVA
Jurišaju crne noći da pokore dan
Iza brda prognale su Sunce
Ni Simargla noćas nema pred dverima Nava
Divlja noć mu otrovala srce
Ugasle su vatre
Samo sija zar
Crni bog je opet
Kročio u Jav
Jurišaju crne noći da pokore dan
Mesec nosi harmoniju noći
Nepregledna su se polja obukla u crno
Otvorila sva vrata hladnoći
Zaspala je zora
Niko je ne budi
Crni bog se pustom zemljom šeta
Razlila se tama
Po dušama ljudi
I prljavim prostranstvima sveta
Sablasti se poljem vuku
Mesečinom opijene
Kroz tišinu vetar klizi
Gleda grane povijene
Crne noći zemljom hode
I pobedu svoju slave
I gavrane nebom vode
Da se sa visina jave
3. Svarozi Krug
SVAROŽI KRUG
Sedava - zvezda ponosno stoji
Vrti se Svaroži Krug
I svojoj deci sudbine kroji
Sedava zvezda, kraljica neba
Sedi na tronu svom
I večne bitke bogova gleda
Mešaju vreme vrtlozi noći
Kreće se Svaroži Krug
Sve što je bilo opet će doći
Gore se ljute bitke vode
U vrtlogu nebeskih divljina
Gnev bogova, strašna rika zveri
Odjekuju zemljom od davnina
Uzdigla se Alatir planina
Probila je nebo posred srca
Vinuo se kamen put visina
Između Meseca i Sunca
Podigla je Alatir planina
Iznad podlog sveta zlatni plod
Dok svoj pogled baca sa visina
Otac Svarog na slovenski rod
4. Zakon Velesa
ZAKON VELESA
Pusti konje Surijine
Što vuku plameni krug
Obasjaj zemlje slovenske
Obasjaj koplja krvava
Dignuta tebi u čast
I srca tvojih sinova
Večna je tvoja vlast
Okreni točak nek' se zavrti
Rodi pa pusti na put ka smrti
A kad smrt dođe onda nas vodi
Precima našim, večnoj slobodi
Pusti konje Surijine
Što vuku plameni krug
Obasjaj zemlje slovenske
A noću opet Svargom hodi
Po belom mleku nebeskom
Umorno sunce kući vodi
Ka dalekoj gori Ilirskoj
Vrte se zlatni točkovi
Okrenuti snagom Velesa
Stoje pregaženi vekovi
Oseili zakon Velesa
ZAKON VELESA
5. Mater Slava
MATER SLAVA
Uzdigla se koplja prema Suncu
Mater Slava leti iznad nas
I peva nam pobedničke pesme
Širom zemlje odzvanja njen glas
A Stribog trule grane lomi
I širi zvuke rogova
Pale se vatre, gospodar ognja
Prenosi nam pozdrav bogova
Mater Slava leti iznad nas!
Mater Slava leti iznad nas!
Bele kosti sokolovi kljuju
Mater Slava svoja krila širi
Zelena nas polja Svarge zovu
Duh otaca kroz sinove živi
Reke krvi
Srebrnim nas putem slave vode
U njima se rađaju i tope
Pesme smrti - himne slobode
6. 1168. (Sivi Oblak Stao Nad Arkonom)
1168. (SIVI OBLAK STAO NAD ARKONOM)
Novi dan se vuče preko mora
Sivi oblak stao nad Arkonom
Na horizontu crna jedra niču
Baltik šumi samrtničkim tonom
Sa severa vetar nosi miris rata
I talase razbija od stene
Osvajaju nebo sinovi visina
Čekaju da divlja bitka krene
Kralj jevreja gazi ka Arkoni
Slavnom gradu slovenskoga roda
Čekaju ga uzdignuta koplja
SLAVA SVETOVIDU!
SMRT IL' SLOBODA
Stižu braćo, podanici krsta
Jato vrana kruži iznad njih
Odjekuju rogovi i trube
Zemlja će se krvi napiti
Krv se prolila
Sivi oblak munja presekla
Vatra guta Svetovidov hram
Nad Arkonom Sunce ne sija
1168.
Potoci su vrele krvi tekli
Kojom su sa mačem u ruci,
Sinovi Svetovida rekli,
NIKAD KRST!!!!
|
|
